Feljton

Prvi deo feljtona o Lepoj Breni – Simbol jednog vremena

LEPA BRENA – Simbol jednog vremena

Prvi deo

Lepa Brena. Neprikosnovena muzička senzacija osamdesetih godina 20. veka i simbol bivše Jugoslavije. Estradna zvezda čija slava ne bledi ni posle 35 godina uspešne karijere. Analizirajući njen fenomen, teško je ostati indiferentan na brojne uspehe, ali i značajan trag, koji je ostavila u istoriji jugoslovenskog šou biznisa. Priča o njenom životu je malo sentimentalno putovanje, ali i podsećanje na jednu od najuspešnijih karijera, koja se dogodila na ex jugoslovenskim prostorima…

Lepa Brena / photo: Andreja Damnjanović

Osamdesete. Neko lepše, bolje i svakako drugačije vreme. Tadašnja SFRJ, “zemlja ponosita”, nastala na tekovinama komunističkog uređenja, ulazi u poslednju deceniju svog postojanja. Početak nove dekade obelažavaju turbulencije. “Drug Tito, otac svih naših naroda i narodnosti” umire, a dok nacija oplakujue neprikosnovenog vođu, ekonomska kriza lebdi u vazduhu. Oseća se blagi pad kupovne moći, ali i šuška o državnom dugu od nekoliko milijardi dolara. Međutim, to tek prividno uspeva da uzdrma pozitivan nacionalni duh. Živi se opušteno, srećno i slobodno. Samo oni koji su umeli bolje i dalje da vide, mogli su da predvide ono što će uslediti deset godina kasnije. Ostatak nacije, živeo je svoje živote. Išlo se u šopinge u Solun i Trst, na letovanje u Dubrovnik, družilo se i porodično odlazilo na večere, a sve to u iščekivanju nekih još boljih vremena…

Nekako baš u tom periodu, kao šamar tek nagoveštenoj krizi, iznenada se pojavila ona – neobična, vesela, jedra i nadasve autentična. Fahreta Jahić, stasita Bosanka iz Brčkog ili jednostavno Brena – zvezda u rađanju, koja je bukvalno preko noći naciju ostavila bez daha. Svoj prvi značajan nastup, imala je 1982. godine, na tada veoma popularnoj “Hit Paradi”. Visoka i eksplozivna plavuša, sa izraženim dekolteom, ali i primetnim viškom kilograma, obučena u tesne bermude, izgledala je potpuno drugačije, pa i “prenaglašeno” za tadašnje standarde. Čuvena pesma “Čačak, Čačak”, koju je tom prilikom otpevala, izazvala je ništa manje iznenađenje. Simpatičan, ali trivijalan tekst, obojen neoubičajenom melodijom nedefinisanog žanra, kao i njen specifičan izgovor “Ćaćak”, publiku su ostavili u neverici… Naciji naviknutoj na drugačije stilizovane folk pevačice, koje pevaju “ozbiljne” pesme, ilustrovane motivima “šljivika i livada”, Brena se činila kao osmo svetsko čudo. Međutim, početno stanje apsolutnog šoka, ubrzo je zamenjeno zapanjajućim interesovanjem za lik i delo mlade Bosanke, koja će postati obožavana nacionalna ikona i fenomen o kome se polemiše. Zaintrigirani su bili svi, pa čak i oni koji su na tzv. narodnu muziku gledali sa podsmehom i prezirom.

Lepa Brena 1982. godina – “Hit parada” i prvo pojavljivanje na televiziji

Sve je počelo 20. oktobra 1960. Te godine je u Tuzli, rođena Fahreta, treće dete Abida i Ifete Jahić. Na svet je došla, gotovo slučajno. Neočekivano saznanje da je u drugom stanju, njena majka je dočekala potpuno nespremna. U kući se živelo od jedne plate i svaki dinar se smatrao značajnim. To svakako nisu bile godine izobilja, a još jedno dete se, na neki način, smatralo luksuzom. Ipak, emocije su prevagnule. Po principu – dece i ljubavi nikad dosta, njena majka, umesto da, kako je planirala, prekine trudnoću, ipak odlučuje da rodi.

“Bila je to moja prva pobeda“, rekla je jednom prilikom Brena.

Mala Brena

Iako rođena u Tuzli, Brena je svoje detinjstvo i ranu mladost provela u Brčkom, okružena skladnom, patrijarhalnom porodicom. Otac, medicinski tehničar i majka krojačica, vaspitavali su svoju decu da poštuju prave vrednosti, a ljude procenjuje na osnovu njihovih kvaliteta, a ne nacije, vere ili boje kože. Još kao sasvim mala, Brena je naučila šta znači odgovornost i rad. U kući nije postojala stroga podela na muške i ženske poslove, već je svako radio sve. Vrednoj i radoznaloj, ništa joj nije bilo teško. Naučila je čak i da veze, čuvene Vilerove goblene.  

Volela je školu i bila je odličan đak. Kao mala je obožavala da čita, a omiljeni pisac joj je bio Branko Ćopić. Leta je provodila na Savi, koja joj je vrlo često bila zamena za tada nedostižno more. Izuzetno društvena, vesela i temperamentna, uživala je u kupanju i druženju, i te dane pamti kao posebno bezbrižne i lepe.

Kao izrazito sportski tip, uvek je tražila nove izazove, pa je u srednjoj školi počela da trenira i košarku. Upravo iz tog perioda datira i njen nadimak, po kome će je kasnije prepoznavati cela Jugoslavija. Na jednom treningu, na košarkaškom terenu u Brčkom, njen trener i profesor fizičkog, iz nekog, samo njemu znanog razloga, Fahretu je prekrstio u Brenu. I tako je ostalo – zauvek! Onako visoka, činilo se da je “kao stvorena” za taj sport. I zaista, bila je veoma dobra košarkašica, ali ipak, ne i najbolja. Kada je to shvatila, odustala je od košarke i krenula ka novim izazovima.

Sa školskim drugovima i omiljenim piscem Brankom Ćopićem

Muzika ju je oduvek privlačila. Uživala je u pesmama Đorđa Marjanovića, Josipe Lisac, Kemala Montena… U njenoj kući se uvek poštovala dobra i kvalitetna pesma. Bez obzira da li je u pitanju domaća ili strana pop muzika ili pak, bosanska sevdalinka, sve se podjednako slušalo, ali i pevalo. Onako iz ljubavi, za svoju dušu.

Prva pevačka iskustva stiče na igrankama u srednjoj školi

Brenin talenat za muziku, bio je prepoznat već u osnovnoj školi. U petom razredu uzima učešće na takmičenju Mladih graditelja u Brčkom, gde interpretira jednu od pesama Kemala Montena i uprkos početničkoj tremi, osvaja prvu nagradu. Bila je očarana i vrlo ponosna na sebe i svoj prvi muzički uspeh. Ta nagrada je za nju predstavljala značajan podsticaj i davala joj nadu da će se u životu ozbiljnije baviti muzikom. U srednjoj školi počinje da peva na, tada popularnim igrankama, ali ne “narodnjake”, već pop i rok muziku. Bili su to njeni prvi kontakti sa mikrofonom i scenom, ali i trenuci kada je shvatila da joj se nastupi pred publikom dopadaju. Samouverena i talentovana, volela je da se ističe, da se dopadne drugima i bude u prvom planu.

Uverenje, da njeni snovi nisu samo puste želje, dodatno je podgrevalo i jedno proročanstvo koje joj je izrekao čovek koga je sasvim slučajno srela. Naime, imala je svega petnaest godina kada je, kao i mnogo puta do tada, otišla sa majkom kod komšinice na kafu. Iznenada, u kuću je upao stariji, bolestan čovek i zamolio ih da mu dozvole da se malo odmori. Bio je šećerni bolesnik i nekadašnji učesnik solunskog fronta. Pozvale su ga da sedne i ponudile čašom vode. Kada se oporavio, pogledao je u Brenu i pitao je čime bi volela da se bavi u životu. Odgovorila je da želi da studira medicinu i jednog dana postane lekar. On se samo nasmejao i rekao joj kako se to neće dogoditi. A onda je dodao: “Ti ćeš biti poznata kao Tito i cela Jugoslavija će te voleti i znati za tebe!” Gledala ga je u neverici, zbunjena, pa čak i pomalo razočarana. Starac je primetio njenu iznenađenost i sa osmehom dodao, da će sve biti baš tako kako joj je on rekao. Jednostavno, bila je rođena da postane slavna!

Međutim, vreme je prolazilo. Brena je završavala srednju školu i počela da se priprema za fakultet. Snovi o sceni i pevačkoj karijeri, polako su počinjali da blede. Kao što je već davno odlučila, studiraće medicinu. No, uprkos njenim planovima, ali i želji roditelja da je podrže u ostvarenju te ambicije, finansijski momenat je odigrao presudnu ulogu. Medicina je oduvek bila jedan od skupljih i prestižnijih fakulteta, pa bi novac za njene studije, značajno opteretio relativno skroman budžet porodice Jahić. Kako bi olakšala svojim roditeljima, ali i ubrzala svoj put do sopstvenog dinara, Brena se opredeljuje za brži i jeftiniji fakultet. Upisuje Turizam na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogradu i tu počinju njeni studentski dani.

***

Početak studija, bio je ujedno i njen prvi, ozbiljniji susret sa Beogradom. Izuzetno vezana za svoj dom i porodicu, na početku je prolazila kroz povremene faze usamljenosti i nostalgije, tako karakteristične za većinu onih koji dođu iz provincije. Ipak, bila je puna optimizma i vrlo vedrog i radoznalog duha. Ubrzo, upoznaje čari studentskog života. Nova poznanstva, flertovi, izlasci i sedeljke, ali samo u meri u kojoj je to studentski budžet dozvoljavao. A nije dozvoljavao mnogo. Dešavalo se da ostane gladna i da sebi ne može  da priušti neke od stvari koje su njene kolege sa fakulteta mogle. Ipak, to nikada nije pokazivala i nikome nije zavidela. Naprotiv, to joj je samo pomoglo da celu situaciju sagleda iz drugog ugla. Racionalna, ali i ponosna, kakva je oduvek bila, odlučuje da život uzme u svoje ruke. Bila je spremna za korenite promene, pa čak i po cenu napuštanja fakulteta. Ipak, čekala je pravi trenutak. Čekala je da se nešto značajno desi… I desilo se! Jedna njena prijateljica iz Brčkog, dolazi kod nje u posetu i počinje da joj priča o jednom fenomenalnom bendu koji tamo svira. Ubeđuje je da mora da ih čuje, jer je sigurna da je ona, Brena, kao stvorena da peva sa njima. Breni nije trebalo dva puta reći. Spakovala je svoje kofere i vratila se u Brčko. 

Školski i studentski dani…

Iste večeri, bila je u hotelu u kome je nastupao bend »Lira šou«. Kao što joj je prijateljica i rekla, momci su bili zaista sjajni. Potpuno drugačiji od orkestara koji su nastupali po hotelima i restoranima. Širok repertoar različitih žanrova, pevanje na raznim jezicima i odlična atmosfera. Bila je oduševljena. Na neki način, bio je to šou kakvom je i sama težila. Po završetku nastupa, samouvereno im je prišla i rekla da želi da peva sa njima. Oni su je sumnjičavo pogledali, malo oklevali, ali su joj pružili šansu. Brena je uzela mikrofon i vrlo energično otpevala jednu pesmu od Tine Tarner. Reakcije su bile iznenađujuće. Momcima se dopala. Prepoznali su njen talenat i energiju, i nisu želeli da propuste priliku koja im se iznenada ukazala. Već sutradan, Saša Popović, šef orkestra, odlazi u kuću kod Breninih roditelja, jer nije želeo da je angažuje bez njihove saglasnosti. Bila je to krupna prekretnica u njenom životu i Saša im je, zajedno sa Brenom, objasnio novonastalu situaciju. Njen otac je u početku negodovao i bio skeptičan. Biti pevačica, nije mu se činilo kao najsrećniji izbor za njegovu ćerku. Ipak, svestan činjenice da ona to zaista želi, odlučuje da joj pruži podršku. Uz blagoslov roditelja, koji joj je bio izuzetno važan, Brena se upušta u neizvesnu muzičku avanturu i otvara potpuno novo poglavlje svoje biografije…

Prvi nastupi sa orkestrom “Lira šou”, budući “Slatki greh”

Prvi nastup sa orkestrom »Lira šou«, Brena je imala 6. aprila 1980. godine, u Bačkoj Palanci. Kao i svaki početak, ni njen nije bio previše bajkovit. Male, ponekad neugledne sobe hotela po kojima su nastupali, postale su njen novi dom. Ipak, to ni najmanje nije umanjilo njeno zadovoljstvo, entuzijazam i ambiciju. Radila je ono što voli i u tome beskrajno uživala. Putovanja i nastupi sa momcima iz orkestra, za nju su bili doživljaj i pustolovina. Njena harizma je neverovatnom brzinom dolazila do izražaja. Hoteli i restorani u kojima su nastupali, bili su prepuni. Svi su pričali o nekom “čudu” iz Bosne, o njenom stasu i glasu. Angažmani su počeli da donose i novac, a novac joj je pružao, taj tako važan, osećaj sigurnosti. Konačno je mogla da uživa u nekim stvarima koje joj ranije nisu bile dostupne. Bila je srećna. Već posle dvadesetak dana, došla je u Brčko, da se vidi sa roditeljima i da im kaže da je uspela. Svima je kupila simbolične poklone, pokazujući i na taj način zahvalnost za podršku koju su joj roditelji pružili. Zadovoljstvo njenim uspehom je bilo obostrano, iako tada niko od njih nije ni slutio, da je pravi uspeh tek bio pred njom…

Od početka je privlačila pažnju…

Kako je interesovanje za njihovim nastupima raslo, Brena i “Lira šou” su počeli da dobijaju angažmane u većim, renomiranim lokalima. Duži period su nastupali u hotelu “Park”, u Novom Sadu, da bi ubrzo stigli do Beograda i izuzetno popularnog hotela “Taš”. Tada počinje njihov put ka zvezdama. Beograd je brujao o nekom neobičnom orkestru i dugonogoj, “obloj” pevačici, ali i njihovom ništa manje neobičnom šou programu koji su izvodili pred publikom koja je bila u delirijumu. Iz večeri u veče, sve je  bilo unapred rezervisano i svi su sa nestrpljenjem čekali da čuju njih i još više – da vide nju! Nastupi u “Tašu” su im pomogli da upoznaju mnoge značajne ljude iz javnog života. Pre svih, nekada slavnog košarkaša Crvene zvezde, Vladimira Cvetkovića, koji je prepoznao njihovu posebnost i uputio ih na bitne ljude iz sveta šou biznisa.

Lepa Brena i “Slatki greh” na Hit Paradi 1982. godine

Poznati kompozitor, hitmejker i tada jedan od najznačajnijih ljudi na jugoslovenskoj estradi, Milutin Popović Zahar, preuzima brigu o njihovoj karijeri. Svestan da je pronašao blago, počinje da planira strategiju njihovog proboja na vrh estradne scene. Orkestar “Lira šou”, menja svoj naziv i postaje “Slatki greh”. Novo, atraktivno i blago provokativno ime, bolje se uklapalo u postavku kompletnog imidža. Brena je bila spremna. Plava, visoka, temperamentna, obla i neverovatno harizmatična. Prirodna, od krvi i mesa. U nekom sasvim posebnom smislu, nosila je u sebi dah »pustog turskog« i Zahar je bio svestan da je u pitanju bomba koja samo čeka da eksplodira. U tom periodu nastaje i čuvena pesma “Čačak, Čačak”, kao i već pomenuto, istorijsko pojavljivanje na prestižnoj “Hit paradi”, 1982. godine.

Lepa Brena i Minimaks u njegovoj TV emisiji “Pretežno vedro”

Međutim, bez obzira na nezapampćenu reakciju koju je izazvala svojim pojavljivanjem, reditelj manifestacije i TV prenosa, Jovan Ristić odlučuje da iseče njen nastup. Nezvanično obrazloženje je glasilo da pesma i nastup ne zadovoljavaju izvesne medijske i umetničke kriterijume. Ipak, ubrzo na scenu stupa Milovan Ilić Minimaks, ultra popularni TV voditelj i humorista, ali i čovek sa nepogrešivim osećajem za prepoznavanje estradnih senzacija. U svojoj, tada kultnoj TV emisiji “Pretežno vedro”, “iz čista mira” počinje da protežira Brenu i “Greh”. U svom stilu, aludirajući na njenu tadašnju težinu, ali i visinu, prikazuje snimak zgrade koja se ruši, a odmah potom i čuveni, isečeni snimak sa “Hit parade”. Brena koja zanosno “ljulja” i njen “Ćaćak”, vrteli su se nekoliko puta u toku emisije. U zemlji u kojoj su tada postojala samo dva televizijska kanala i kultna emisija, koju je pomno pratio svaki stanovnik države, prilog o Breni nije mogao proći nezapaženo. Štaviše, nacija je tražila još! Minimaks nastavlja da opipava puls publike ponavljajući prilog i u narednoj emisiji, a priču o Breni nastavlja i u svom slušanom radijskom šou “Tup-tup”. Kako bi priču do kraja začinio, Breninom imenu dodaje i prefiks “Lepa”. Zapravo, on je u tom trenutku samo želeo da ispadne duhovit i napravi šalu na Breninin račun, ne sluteći da će se taj epitet iznenađujuće brzo primiti u narodu. Reakcije publike, bile su neverovatne. Svi su tražili da ponovo vide Lepu Brenu! Minimaks shvata da je pravo vreme da je dovede u emisiju. Utisak šoka koji je ostavljala na sceni, preneo se i na njeno gostovanje u studiju. Bilo je više nego očigledno da je devojka neverovatno harizmatična i drugačija, a da je njena pojava daleko od prolazne ili pak, površne! Ono što su primetili ljudi iz njenog neposrednog okruženja, brzinom svetlosti se prenelo i na ostatak nacije. Zvezda je bila rođena, a popularnost koja je gotovo preko noći usledila, bila je nazapamćena u okvirima jugoslovenske estrade.

Kraj PRVOG dela…

©ArT&PoP ; fotografije: LB privatna arhiva

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *